Đurđica Stojković

8 učenika

OŠ "Jovan Popović Susek, izdvojeno odeljenje u Banoštoru

Prostorna inteligencija ili vizuelno-prostorna sposobnost, definisana je kao „Sposobnost generisanja, zadržavanja, pronalaženja i transformisanja dobro strukturiranih vizuelnih slika“ (Lohman 1996). To je ono što radimo kada vizualizujemo oblike u našem „umnom oku“. U pitanju je mentalni proces koji arhitekte čine kada dizajniraju zgrade. Sposobnost koja hemičaru omogućava da sagleda trodimenzionalnu strukturu molekula ili hirurgu da pojmi ljudsko telo. Takve veštine su samo jedan aspekt čovekove ukupne inteligencije. Istraživanja ukazuju da je prostorno razmišljanje važan faktor postignuća u STEM-u ili nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici. Možemo li ih aktivno decu voditi kroz proces mentalne rotacije? Pomoći im da zamisle koji bi oblici izgledali nakon što ih premeštaju? Možemo. To su pokazali Kejt Giligan i njene kolege (Gilligan et al 2020). Istraživači su kreirali kratki video sa uputstvima o tome kako vežbati mentalnu rotaciju. Zatim su testirali efikasnost video zapisa u eksperimentalnoj grupi osmogodišnjaka. Šta se desilo? Nakon što su pažljivo pogledali samo jedan video sa primerima, deca su postala znatno veštija u mentalnoj rotaciji. U odnosu na decu iz kontrolne grupe, ova deca su takođe pokazala uspeh u jednoj vrsti matematičkog razmišljanja. Poboljšali su svoju sposobnost rešavanja zadataka sa nepoznatim sabirkom (3 + x = 4). Za našu aktivnost kreirala sam mentalne rotacije dvanaest geometrijskih figura. Učenici su mentalno rotirali figure, odabirali svoje rešenje, postavili štipaljku na odgovor i upoređivali sa tačnim rešenjima. Posle toga učenik uzima novi zadataka a svoj zadazak ostavlja kako bi ga drugi učenici rešavali. Do dvanaestog zadatka značajno su napredovali u ovoj veštini, iako su se zadaci usložnjavali.

Mladjim osnovcima