Podsticanje logičkog zaključivanja na primerima istorijskih dogadaja

Glavni organizator :
Miloš Jeftić
Broj učesnika :
18
Ustanova :
TŠ "Milenko Verkić Neša" Pećinci
Opis :
Ovo je intelektualna “taktičko – pokazna vežba”: na primerima istrorijskih tekstova se pokazuje, i procenjuje logička veza događaja i ličnosti. Na taj način se kod učenika razvija kritički odnos spram gradiva, i predmeta. Cilj je zameniti postojeći tip učenja “zapamti i ponovi”, sa kritičkim promišljanjem i logičkim zaključivanjem. Deci se, prvo, objasni princip logičkog rasudjivanja (po matematičkom modelu Euklida) – polazak od “aksioma” – tvrdnji, koje su “jasne same po sebi” (o tome, što je Euklid nazvao “aksiome” su govorili i mnogi drugi filozofi, teolozi, psiholozi i matematičari, svako na svoj način)... Zašto se mora poći od (podsvesnih) znanja koja su “jasna sama po sebi”? Jer, ukoliko se baš SVE mora dokazivati, ne postoji polazna tačka za logički proces. Biblijski tekst je idealan za analizu, jer predstavlja/pretpostavlja vezu vrlo dalekih dogadjaja i ličnosti, za koje mnogi smatraju da je Bog imao direktan uticaj na njih. Neki veruju – neki ne, ali, očigledno da je Biblijski tekst namenjen ljudima (ko god da ga je pisao), pa se može se analizirati “psihološki mehanizam”, pomoću kojeg pisac se želi uticati na čitaoca. Pošto je (očigledno) najjednostavniji metod za to, ponavljanje onoga što pisac želi da čitalac zapamti, analizirali smo reči koje se ponavljaju, da bi smo shvatili razlog zbog čega ih Pisac/pisac Bibije ponavlja (sa određenom namerom, ili nasumično). Praktično, izvršili smo svojevrsnu “pshoanalizu Boga” – budući da se pisac Biblije obraća ljudima, moguće je logički promisliti Onog/onog koji se obraća, na osnovu teksta kojim se obratio. Dalje, taj tekst se, može uporediti i sa sačuvanim grčkim i jevrejskim tekstovima tog doba i činjenicama do kojih je došla Psihologija. Na osnovu izvršene analize, izvukli smo zaključke, koji su, ne samo matematički tačni, nego se i slažu sa poznatim zapisima istorijskih događaja. Dakle, došli smo do novih činjenica (= teorema, koje možemo koristi pri narednom ispitivanju, bez potrebe da ih ponovo dokazujemo). 2. Sledeći korak je bio da učenici, uz moju pomoć, dodju do razjšnjenja istorijskog otkrića – primenjujući umovanje (kao Šerlok Homs, lik iz dela ser Artura Konana Doila); a zadatak je bio istražiti poreklo sujeverja da je “petak 13.” nesretan dan! Za par minuta smo otkrili da je Isus Hristos razapet u petak, 13. nisana (33 god. po našem sadašnjem računanju vremena, ili 4. god. 202 olimpijade, po nekadašnjem grčkom računanju vremena). Dakle, sujeverje vezano za nesretni “petak 13.” ima relnu istorijsku osnovu, ali zbog nepoznavanja jevrejskog kalendara hrišćana, s jedne strane, i neinteresovanja judeizma za Hrista, s druge strane, nije primećena očigledna i jednostavna veza, koju smo mi otkrili… 3. Na kraju časa smo ispitali, i jednim delom razjasnili, poreklo Ane Nemanjić, majke sv. Save (inače, nepoznatog porekla). Iako je naš zaključak o poreklu Ane korektan, primetno je da nedostaje još jedna premisa, da bi bio potpuno nesporan – jer naša teorija (tj. dobijeni zaključci) štiže do tačke u kojoj se račva na bar tri logička kraka, koje ne možemo povezati sa, nama poznatim, istorijskim činjenicama. Ovo, očigledno, znači i da naš metod ima svoj krajnji domet. Da bi se to ograničenje prevazišlo, potrebno je dodatno istražiti događaje i ličnosti (u našem slučaju savremenike i predhodnike sv. Save), odnosno širi vremensko – prostorni kontekst. Kada budemo došli do nove nesporne činjenice, koja je “jasno i razgovetno” (Dekartova definicija istinitosti, tj. verzija “Euklidovih aksioma”) u vezi sa nekim od dobijenih pravaca istrage, doći ćemo do kraja logičkog lanca, koji je i logički neosporan, i slaže se sa poznatim činjenicama, dakle – predstavlja novu činjenicu (= teoremu, koju možemo koristiti pri novim istraživanjima bez ponovnog dokazivanja). Dakle, logika, sama po sebi, nije dovoljna za istraživanje realnosti (pošto ima i polaznu i krajnju tačku u realnosti). Na kraju, bez obzira na uočeno ograničenje (koje je sasvim očekivano), zaključak je, da se opisani metod može široko primeniti na veliki broj događaja, koji nisu dovoljno jasni, ali i na naučne teorije, pa zaključiti koliko je šta (ne)osnovano. S druge strane, moguće je i povezati različite legende i mitove sa konkretnim dogadjajima (na primer, ukoliko se dokaže da je Ana Nemanjić zaista ruskog porekla, srpska ideja o “braći Rusima” više nije mit, ili način za prevazilaženje nacionalnih kompleksa, već nešto što je “izvučeno iz mraka kolektivno nesvesnog” – razjašnjeno). Dakle, opisani postupak je, ne samo kvalitetan i zabavan mentalni trening, već i naučna metodologija, koja daje konkretan rezultat (ukoliko ima dovljno čvrste gradje za zaključak), ili usmerava, pokazuje put istraživaču, na čijem kraju će se nalaziti činjenica (koju je nemoguće osporiti, jer izlazi iz pojmova koji su “jasni sami po sebi” i već poznatih činjenica; dakle, može biti samo tačna. Metodologija, takodje, onemogućava, i ograničava i naučna i nenaučna maštanja. Dakle, neće biti rado prihvaćena (na primer, moguće je realno proceniti mnoge “tabu teme” (čak i razlog zbog čega su “tabu”), ali i “teoriju evolucije” i bezbroj zanimljivih sitnica, i problema tipa – zašto Homo sapiens nema krzno kao životinje, koji narod je (naj)stariji itd. S druge strane, dobijeni zaključci, iako tačni, mogu biti veoma iritantni mnogim ljudima, pa i o tome treba dobro povesti računa: ukoliko će otkriće pogoršati, ionako, loše i komplikovane odnose medju ljudima, onda ga je bolje ne objaviti, ili sačekati.
Imena realizatora :
Jovančić Biljana, Ranisavljvić Elida, Stefan Belić i Danijela Ovuka, školski pedagog
Ovaj dogadjaj je namenjen:
Učenicima Srednje Škole
Link do materijala:
https://wetransfer.com/downloads/c3bf0a09438561cb2ab15f439c76438720190929223023/591a1ac0d1f6047881c853d6d1fbab6f20190929223023/f3cb91
Aktivnost 15 - Dan ingeligencije