Glavni organizator :
Snažana Tošović
Broj učesnika :
19
Ustanova :
OŠ "Tanasko Rajić", Čačak
Opis :
Učenici koji pohadjaju matematičku sekciju "Kefalica" ispred sebe su imali ponuđene različite materijale. Od tih materijala, prvog dana, učenik je birao da li će sastaviti igračku koja podseća na nešto već viđeno (taj izazov nosi 5 poena) ili neku novu svoju kreaciju za koju je potrebno osim naziva osmisliti pravilo/a za upotrebu (ako je sve samostalno realizovano dobija se 20 poena, ako je korišćena pomoć prijatelja-18 poena, ako nema naziva-15 poena, a ako nema pravila-10 poena). Primećeno je da učenici nižih razreda su uzimali materijal tako da se činilo da nisu znali šta sa njim. Mnogima nije bilo dovoljno ponuđeno. Često ono što naprave bace. Nekolicina nije bila zadovoljno svojim višepokušajnim idejama, pa čak ni posle analize drugih ideja i rada tih učenika koji su imali ideju, nisu mogli pronaći nijednu igračku. Voditlj sekcije je u tom trenutku proširio izazov na predmete, bilo šta što se može napraviti od ponudjenog materijal. Mnogi nisu nosili igračku/predmet kući na doradu, jer po pravilima, u slučaju da se igračka doradjuje kod kuće dobija se dodatnih max 5 poena, neki članovi sekcije su se izjasnili da je to mali broj poena koji se dobija. Bilo je diskusije sa istim učenicima koji nisu bili zadovoljni sa brojem poena za rad kod kuće i sa načinom dobijanja istih, jer po pravilu, te dodatne poene nastavnik procenjuje na osnovu uloženog angažovanja učenika da poboljša što više karakteristika igračke, gde nastavnik ne navodi učenika koje su to karakteristike, već sam učenik treba da ih uoči što više može. Tada su se mogli uključiti i roditelji u poboljšanje proizvoda, za šta se dobija dodatnih 2 poena. Nakon analize i diskusije došlo se do zaključka da učenici 5. razreda, oni koji su imali poteškoće sa pronalaskom ideje, nezadovoljstvom sa načinom raspodele i brojem dobijanja poena, ustvari se osećali da nemoćno. Mislili su da ne mogu da uspešno odele izazovu. Bilo je zabrinjavajuće što nisu želeli pomoć svojih roditelja, ne svi, ali zapažen broj njih. Nakon te analize i uočavanja šta su drugi uradili, bili su snažniji da se "uhvate u koštac" sa "problemom". Drugog dana je izazov bio teži, trebalo je da se od ponuđenog materijala napravi zadati upotrebni predmet. Za učenike 5. razreda to je bio Sunčani sat, a za učenike viših razreda nešto iz gradiva koje su do tog trenutka izučili. Rad je bio grupni i mogli su kod kuće da istraže na internetu za zadatu temu. Bile su dve grupe učenika 5, razreda i jedna je uspešno realizovala svoj zadatak, ali bez bilo kakvih proračuna (dublje analize). Izradili su sat sa minimalnim trudom. Učenici 6. razreda su napravili teg kojim bi se prikazali pozitivni brojem kada dižeš u visinu od početne pozicije, odnosno negativni brojevi niže. Originalna ideja, jer su je sami smislili. Učenici 7. razreda su istražili život i delo Pitagore, jer je njihov predmetni nastavnik istakao veliki značaj njegove teoreme. Oni su želeli da budu i zabavni, interesantni i da daju naučnu osnovu svom radu. Napravili su Pitagorinu čašu. U zavisnosti od dostignute etape u izradi grupnog rada moglo se osvojiti od 15 do 25 poena. Na kraju se, sabiranjem svih poena, bira "najizumitelj" (dobija se diploma sa tom titulom)-to je učenik 6. razreda čija ideja je bila "Pozitivno-negativan teg za veliko-male mišiće". Diplomu "Kefalo genije" je dobila učenica 7. razreda za kreativno rešenje "Pitagorine čaše". i "Kefalo pronalazač" za inovativnu igračku "Čik, ako možeš", a ostali su dobili diplomu "najkefalonac" za sastavljenu igračku/predmet po uzoru na neku već vidjenu. Nakon proglašenja rezultata prvo su "nezadovoljni" učenici izrazili želju da se izazov ponovi. Obećano im je da će to biti u drugom polugodištu, da bi imali vremena da više rade na sebi, da bi bila veća mogućnost da budu uspešniji. Svi su izrazili zadovoljstvo sa načinom bodovanja i celokupnom idejom izazova. Jedan učenik 7. razreda je bio otvoreni tek nakon završetka igre, kada je izjavio da se u jednom trenutku i on osetio da možda ne može da ispuni zadatak. Nada mu je bila što će moći roditelji da mu pomognu, jer nije želeo da odustane. Dodao je da je hteo kod kuće da pita i nekog rodjaka, ali da je više uradio na času kada je bio u škripcu sa vremenom. Kako sam kaže: "Bolje sam razmišljao...smenjivale su se ideje...ali nisam nijednom bio zadovoljan do pred kraj radionice (dvočasa)."
Imena realizatora :
Ovaj dogadjaj je namenjen:
Starijim osnovcima
Link do slika: