Miloš Jeftić

18

TŠ "Milenko Verkić Neša" Pećinci

Gradivo za jednu školsku godinu je sažeto u pedesetak bitnih pojmova i od njih je napravljena jednostavna društvena igra, namenjena za “super brzo” učenje (istovremeno se i uči, i obnavlja gradivo): na početku časa, deca se podele u timove, i ja im dam vrlo brze odgovore na sva pitanja. Potom, takmičari bacaju kockicu, odgovaraju na pitanja/ponavljaju već dobijene odgovore (pošto timovi idu jedan za drugim, pitanja se često ponavljaju). Deca su skoncentrisana na igru i moja objašnjenja (primetio sam da odlično pamte i vrlo brza objašnjenja. Drugo, pošto je očigledno da se SVA deca mogu igrati, bez obzira na intelektualne sposobnosti (koje mi pretpostavljamo da oni “imaju”, ili “nemaju”), ovakve metode mogu, ali bez i najmanjih problema, da prate i deca ometena u razvoju i da postižu potpuno iste rezultate, kao i sva druga deca - a često i bolje! Treće, pošto sva deca u igri prihvataju svu decu (a svako dete može da se igra, kao što je prethodno konstatovano) svi igrači su potpuno jednaki medju sobom, prihvaćeni i svi poštuju pravila igre – dakle, nema opstrukcije i ostalih neželjenih dešavanja, koja prate “savremenu nastavu”. Četvrto, vreme, koje deca mogu provesti skoncentrisano prilikom igre je par desetina puta duže od pažnje na “redovnom času” (nekad je to vreme bilo 5 – 10 minuta, a danas je, realno, mnogo kraće, ako ga uopšte ima)... Ovaj metod je nastao iz želje da se svoj deci omogući isti, i kvalitetniji način učenja; primenjivan je od 2007/08. godine u više varijacija, kako bih dobio onu najefikasniju (metod se kombinovati sa video prezentacijama i drugim oblicima rada, a najefikasniji je prikazani metod, koji je i najjednostavniji – jer najlakše “uvlači u igru” i daje odličan rezultat za svaki uzrast, osim što je efikasan, on je i univerzalan). Na snimku “Razvoj inteligencije putem društvene igre” je prošlonedeljni događaj, realizovan sa maturantima trgovačkog smera srednje škole (dakle učenicima, koji ne nameravaju ići na fakultete, sa malim brojem bodova na upisu u srednju školu). Iako pobednica igre nije medju najboljim učenicima u razredu, na ovaj način, ona je imala 16 tačnih od 16 mogućih pitanja, iz gradiva koje je joj je potpuno nepoznato, na času na kom su prisutni posmatrači (direktor, razredna, itd.) i koji se snima, što je dodatni pritisak (znam po sebi – napravio sam par lapsusa, koje inače ne bih, da nije bilo publike). На линку: https://www.youtube.com/watch?v=dpvkiA3_RA8&t=01s je (arhivski) snimak kviza, na kom vidimo istu generaciju učenika, samo pre 11 godina (i druge učenike), kako bi se mogao proceniti efekat prikazane metode na različite uzraste – pošto je isti metod primenjen i na najmlađe i na najstarije učenike dao isti rezultat, daće dati isti rezultat i u svim uzrastima izmedju prvaka i maturanata (što je i provereno u praksi). Kviz je snimljen godinu dana od realizacije metoda “Razvoj inteligencije putem društvene igre” (u 1. razredu osnovne škole), da bi proverili koliko su stečena znanja trajna, tj. čega se deca sećaju, posle godinu dana! Deca nisu znala da će biti „nenajvljena provera znanja“, ni da će biti gostiju na času – pedagog škole i predsednik ŠO, kolega M.N. , koga čak i ne poznaju (klasična “provera znanja” je vrlo stresna za decu, a nepoznati na času izazivaju nesigurnost. Zato, obratite pažnju na atmosferu časa – da li su deca frustrirana i nesigurna? Takođe, vidi se i koliko je mali materijani podsticaj (čokolada) bitan u nastavi. Pobednica kviza, N.B. je budući đak generacije i OŠ „Slobodan Bajić Paja“ u Pećincima, i Vojne gimnazije u Beogradu! Sa njom radim već 13. godinu (moja inovacija „doživotnog mentorstva“, uvedena iz praktičnih razloga – pošto nemam poverenja, a ni želje, da velik i težak uložen rad prepustim na milost i nemilost posrnulom prosvetnom sistemu Srbije, već nastavljam započet rad sa darovitom decom (tačnije, ne prekidam ga), ukoliko deca to žele). Na priloženim fotografijama možete videti “Početak inkluzivne nastave u Republici Srbiji, prikaz organizovanog nastavnog dana sa decom ometenom u razvoju (2008. godine), iz razloga što je opisani metod nastao kako bi se pronašao metod koji svakom detetu daje podjednaku mogućnost da uči. U organizaciji nastavnog dana sa gostima iz Doma su učestvovali: PP služba OŠ “Slobodan Bajić Paja”, vaspitači iz Doma, 15 đaka volontera (stariji osnovci i srednjoškolci), koleginica D.T. iz srednje škole, KC Pećinci, dve TV stanice i UR „Kod Pante“. Svaki đak iz Doma je imao svog domaćina (“pedagoškog asistenta”) sa kojim je sedeo u klupi i koji mu je pomagao da uradi svoj rad za takmičenje (organizovao sam i veliku takmičarsku izložbu kreativnih radova u Kulturnom centru Pećinci u kojoj su, ravnopravno, učestvovala i deca iz Doma. Obezbedio sam svima i novčane nagrade, a učenici domaćini su žirirali, i proglasili najbolje radove gostiju). Nastavni dan je protekao idealno! Sutradan smo analizirali časove, pisali zapažanja i napravili album o događaju – „Čarobnu svesku“. TV je, na žalost, zakasnila; snimljen je samo deo izložbe i čas održan u nastavku, ali je ceo događaj medijski odjeknuo. Zakon o inkluziji je donet sledeće godine... Zaključak - uz pomoć opisane metode, moguć je mnogo efikasniji rad sa decom, bez obzira na njihove (najčešće potpuno pogrešno pretpostavljene) “sposobnosti”.

Rakić mr Spomenka, Vesna Manojlović, Elida Ranisavljević

Učenicima Srednje Škole